Odredjivanje materijala ili eventualno kombinacija materijala koji su najpogodniji za svaki poseban slučaj moralo bi se ostaviti proizvodjaču membrana. Za iybor materijala odlučujući su, prvenstveno, funkcija membrane i hemijska, toplotna i mehanička naprezanja prilikom njenog koričšenja, kao i troškovi i karakteristike prerade materijala.

Prilikom izbora baznog elastomera, mora se obratiti pažnja na sledeće karakteristike:

Akrilnitril-butadien kaučuk (NBR) je materijal koji se koristi za membrane koje rade u vazduhu ili mineralnim uljima. Posebno izradjeni materijali na bazi ovog kaučuka su postojani u zemnom gasu, propanu, normalnom benzinu, i sl.
Prirodni kaučuk (NR) se karakteriše visokim prekidnim jačinama, elastičnošću i dobrom fleksibilnošću na niskim temperaturama. Dodavanjem odgovarajućim aditiva, povećava se njegova postojanost u uljima.
Hlor-butadienski kaučuk (CR) je materijal sa dobrom fleksibilnošću na niskim temperaturama. Postojan je na uticaj vazduha, te se najčešće koristi za izradu ojačanih membrana u ventilima za vazduh.
Silikonski kaučuk (MVQ) nalazi primenu u uslovima visokih radnih temperatura, u prehrambenoj industriji, u medicinskoj tehnici, elektroindustriji, itd.

Flour-kaučuk (FMP) ispunjava zahteve visoke temperature i hemijske postojanosti, kao i male provodljivosti gasova.
Etilen-propilenski kaučuk (EPDM) se često koristi za izradu membrana. Postojan je u toploj i hladnoj vodi, kao i u vodenoj pari. Posebno izradjeni kvaliteti na bazi ovog kaučuka mogu da nadju primenu u prehrambenoj industriji.
Butil-kaučuk (IIR) je gasno nepropustljiv. Postojan je u vodi i kočionim tečnostima.
Poliuretan (AU) ima dobre fizičko-mehaničke osobine a posebno ga odlikuje dobar elasticitet i otpornost na habanje. Postojan je na uticaj masti, ulja i oksidacionih agenasa.

Primena neojačanih elastomernih membrana ograničena je na one slučajeve gde se javlja mala razlika pritisaka. U slučajevima znatnih razlika pritisaka, zbog pojave izduženja prilikom delovanja pritisaka, membrane moraju da se ojačavaju. Ojačavanje se vrši uglavnom tkaninama sintetičkog porekla. Tkanine se prihvataju sa jedne ili sa obe strane elastomera različitih debljina. Pri izboru tkanine mora se voditi računa o opsegu radnih temperatura, o sposobnosti tkanine za dobro vezivanje sa elastomerom, kao i mogućnosti deformacije neophodno potrebne pri izradi membrane.

Poliesterska tkanina ima osobinu da joj se pod uticajem delovanja sile lako narušava kristalna struktura (lako se deformiše) pa je pogodna za membrane kod kojih se zahteva velika dubina h.

Poliamidna tkanina ima stabilniju strukturu i teže se deformiše pod uticajem sile. Veza sa elastomerom je dobra i to omogućava postizanje dužeg radnog veka membrana.

Pamučne tkanine se koriste kao ojačanje u slučajevima kada zahtevi sa dugim radnim vekom i povišenim temperaturama nisu relativno visoki.